Posle zastrašujuće siline sa kojom se poplava obrušila na severni deo Nepala, ova zemlja ulazi u fazu dramatičnih pokušaja pronalaska i spasavanja nestalih, u okolnostima koje su povremeno teške za poverovati.
Zvaničnici Nepala potvrdili su da je prirodna katastrofa do sada odnela 903 potvrđene žrtve. Međutim, broj onih čija je sudbina neizvesna znatno je porastao u odnosu na ranije izveštaje. Sada se govori o skoro 4.250 nestalih osoba. Sa nepalske strane granice skoro 21 hiljada pripadnika snaga bezbednosti uključena je u akciju spasavanja, dok sa kineske strane ta brojka nije poznata.
Ogromni tuneli pored elektrana
Jedna od najsloženijih akcija koja upravo traje je pokušaj da se dođe do hidroenergetskih tunela u kojima bi moglo da bude između 500 i 900 zarobljenih ljudi. Procena je da je više od 900 radnika hidroenergetskih kompanija nestalo u poplavama, a dobar deo njih verovatno je u ogromnim tunelima koji usmeravaju vodu planinske reke ka nepalskim hidroelektranama.
AP Photo
O kakvoj vrsti operacije je reč svedoči i to da je spasiocima bilo potrebno tri dana da pronađu zatrpane ulaze u pojedine tunele. Prema rečima jednog od tamošnih stručnjaka za energetiku, Nepal nema dovoljno tehnologije, opreme ni iskustva za ovakav tip spasilačke akcije.
Vojska koristi bagere, pumpe, reflektore i kontrolisane eksplozije, a teška mehanizacija je na pojedine lokacije dopremana helikopterima. Spasioci pokušavaju da probiju ili otkopaju ulaze, ubacuju cevi za vazduh, a pripremaju i kamere i boce sa kiseonikom za ulazak. Kako javlja Rojters, do ponedeljka su uspeli da uđu u najmanje dva tunela, ali su tamo pronađena tri tela.
Operacija je nekoliko puta prekidana zbog kiše, magle, rasta vodostaja i opasnosti od novih prirodnih brana. Posle prvog katastrofalnog talasa, klizišta su na više mesta ponovo pregradila vodotok i stvorila nova jezera, što znači da spasioci praktično rade nizvodno od potencijalno novih poplavnih talasa.
Prema informacijama više medija, reč je o 11 ili 12 hidroenergetskih objekata. Neki od njih su tuneli toliko veliki da kroz njih prolaze kamioni. Oni su mogli da postanu improvizovana skloništa kada je krenuo iznenadni poplavni talas.
AP Photo
CNN prenosi izjavu radnika Rama Čandre koji kaže da je visio držeći se za prečku ispod plafona dok je voda rasla: da je pustio ruke, pao bi u mešavinu vode i betona.
Deca preživela na nestvaran način
Ista stanica beleži i spasavanje šestogodišnje devojčice Maniše. Izvučena je iz ruševina posle tri dana. Prvo nije bilo poznato da li su joj roditelji preživeli, ali je CNN potom javio da su oba roditelja živa i da bi porodica trebalo ponovo da bude zajedno.
Rojters je zabeležio gotovo neverovatnu priču osmogodišnjeg Zojala Galea. Kada je voda uništila njegovu školu, pobegao je u šumu i popeo se na drveće. Pronađen je sa slomljenom nogom i povredama lica i prebačen helikopterom u bolnicu. Kod sebe je držao dve novčanice od po 10 rupija koje su mu policajci dali da ga nagovore da ode na lečenje. Njegova majka Mati Maja Tamang pronašla ga je pošto je pozvala telefonski broj koji joj je ostavio novinar Rojtersa u bolnici.
Najviše emocija verovatno je izazvala priča Asošiejted Presa o direktoru škole koji je evakuisao školu u Biduru, iako opasnost još nije bila zvanično potvrđena. Oko 900 dece u poslednji čas je stiglo na uzvišenje, odakle su gledali kako trospratnu školsku zgradu odnosi nalet vode, kamenja i blata. Jedan školski autobus prešao je novi most, a stari most pored njega srušio se svega nekoliko trenutaka kasnije. Dvoje zaposlenih u školi i dalje se vodi kao nestalo.
O razmerama snage kojom se priroda obrušila na predeo u podnožju Himalaja govori podatak da su tela iz Rasuve pronalažena stotinama kilometara nizvodno, neka čak u Indiji. U Čitvanu su mrtvačnice preopterećene, pa su vlasti počele privremeno da sahranjuju neidentifikovana tela, uz uzimanje DNK uzoraka i dokumentovanje mesta grobova kako bi porodice kasnije eventualno mogle da ih identifikuju.
